| ме уже кун′доkын моглʼи ′kоlдигу, што ӱ̄т ме ‵ан′дуkы′нат оккы′ни ′тӣрилʼе ′тша̄тшаң. |
| me uʒe kundoqɨn moglʼi qoldigu, što üːt me anduqɨnat okkɨni tiːrilʼe čaːčaŋ. |
| Мы уже давно могли заметить, что в нашу лодку все время подтекает вода. |
|
|
| ′ӱ̄та′ннин ′нʼӓбыла ‵вӓссаку′лʼлʼе ′оllы‵тат ниl′дʼи вӓр′гы та′буның што ме ‵тʼӱlди′се̨̄лавыт ′апсытыгу ′ассъ ус′пелу‵вуку′ссот. |
| üːtannin nʼäbɨla wässakulʼlʼe ollɨtat nildʼi wärgɨ tabunɨŋ što me tʼüldiseːlawɨt apsɨtɨgu assə uspeluwukussot. |
| К вечеру утки подниматься начали такими большими стаями, что мы ружья заряжать не успевали. |
|
|
| ′кӱндылʼе ме̄ ′андунды ′ассъ ман′джекуссот. |
| kündɨlʼe meː andundɨ assə manǯekussot. |
| Стреляя, мы на лодку не смотрели. |
|
|
| и ′kа̄ɣи Ермолай ′kwӓтпы‵ди ′нʼӓбам ′ӣгу кын′джалджы(и)с, ме ′андувыт ′поккун ′пӣгълʼең. |
| i qaːɣi Ermolaj qwätpɨdi nʼäbam iːgu kɨnǯalǯɨs, me anduwɨt pokkun piːgəlʼeŋ. |
| Когда Ермолай потянулся, чтобы взять убитую утку, наша лодка перевернулась на бок. |
|
|
| и ме ӱ̄т′kан по′тшеот. |
| i me üːtqan počeot. |
| Мы очутились в воде. |
|
|